Sve i svasta iz mog zivota...

Autobus zvani želja... A gde smo mi u svemu tome??? (Zanimljivo!!)

( Tekst je malo podugacak ali veoma se brzo i lako cita!!!  A uz to i mislim da je interesantan) 

Kao sto sigurno svi znate, sutra pocinje Evropsko Prvenstvo u fudbalu.

Kao sto sledi svakog popodneva, imam obicaj da "prelistavam" danasnje novine... E sad, dok sam citao jedan clanak na Sportskoj Centrali, veoma sam se oraspolozio i nasmejao.

Naime, clanak je o autobusima reprezanticija koje ucestvuju na EP. Na svakom busu ima napisan slogan ili moto (isto mu se 'vata)...

Ovo su natpisi :

Austrija: "Samo zajedno možemo da pobedimo"
Grčka: "Jedan tim, jedan san"
Italija: "Nebo je uvek plavo"
Nemačka: "Nemačka - jedan tim - jedan cilj"
Poljska: "... jer su bitni jedino sport i dobra zabava"
Portugalija: "Ovaj autobus pokreće želja za pobedom"
Rumunija: "Rumunijo, ponosni smo na tebe i volimo te"
Rusija: "Pobeda je pred nama, Rusija se ponosi svojim igračima"
Turska: "Može li ovaj autobus da nosi strast Turske?"
Francuska: "Živi zajendo, slavi zajedno"
Holandija: "Jedan tim, jedan duh, zajedno smo narandžasti"
Hrvatska: "Uz navijače do krova Evrope"
Češka: "Idemo, pobedimo, ostvarimo snove našeg naroda"
Švajcarska: "Poslednja stanica: Beč"
Švedska: "Švedski tim - najbolji"
Španija: "Šta god da se desi - Španija, zauvek"

Kao sto svi znate, nas nema. Steta... Al mozda i bolje nego da nas pune sa 4-5 komada...  

Sportska centrala pita sada masu :

Koji biste slogan vi izabrali za autobus naših "orlova"?

Ne zadugo, pojavili su se veoma zanimljivi odgovori : 

Ustajanje ujutru i dremanje popodne...

Svaki radni dan ustajem u 6. Pocinjem da radim u pola 8, pa do pola 4. Subota i nedelja, kako kad. Nista odredjeno. Nekad u 9 nekad u 12...

Nego, znas ono kad se budis ujutru, i kazes sebi, zasto nisam malo ranije legao sinoc? I tako svaki put... I onda opet kazes sebi, samo da dodjem kuci sa posla pa cu da legnem i da se naspavam. Al mantrak, nikad... Sve ono, zao ti da spavas, hoces da pogledas nesto na tv-u, odigras neku dobru igricu live na PS3, procitas nase novine...

I onda opet do pola 1, 1... a ustanje po obicaju...

Osecam da sam hronocki neispavan.

Brate, jedva cekam kraj meseca i "ferie"... 

Nesto mi slaba inspiracija danas...

Jbg, haos na poslu. Milion stvari treba da se uradi, a malo vremena.

A i ova vrucina. E bio sam gola voda. Radi klima, sve se klima, ali ne hladi najbolje.  Dok ovo pisem, setim se onoga lika iz "Dnevnik jednog izbeglice" ili "Grtal'ca", kako hoces (nisam izbeglica, da se odmah razumemo, vec sam otisao preko zbog drugih razloga)... Ne odgovara kad je hladno, ne odgovara kad je toplo. Nemo's nam ugodit.

A treba se i maloj javiti. Sveza je veza, pa se makar malo u pocetku moram potruditi da joj stavim do znanja da mislim na nju. Znate vec kako to ide :) (SALA MALA!!)

Konacno sam kuci pa malo odmaram. Gledam i tenis. Ovi nasi odvaljuju sve redom. Krenula masina, pa nece da stane...  Danas je lepo biti Srbin kada u svim novinama pisu dobro o nama. Kakva reklama za nasu drzavu!! E ni "evrosong" nije bio los.Svetsko, a nase! :))

Kad bi ovi nasi politicari makar u pola bili kao nasi sportisti, ne bi' ja bio ovde gde jesam... Al sta da se radi. Zivot ide dalje. Neko ne moze ni to... Al optimista sam :)

Nego, odakle ste vi? Negde preko? Jel vam nedostaje Srbija, lepo vremene i zezanje?

Kako vam prolaze dani dok cekate odmor?

To je to odprilike za danas...

 PS Evo pocela i "Dzej Dzej" (ne Ramadanovsi) da razbija neku latino ribu. 

A sad, vozdra :))

Evo i isecak dnevnika jedne izbeglice ( OBAVEZNO POSLUSATI!!!)

Stvari koje mi nedostaju iz Srbije... Kolaci, slatkisi, ma ne pitaj :)

E bio sam kod devojke za vikend. Ona inace ne zivi u istoj zemlji kao ja. Vidjamo se vikendom, plus minus. I ne zalim se... Nije bas tako daleko, a imamo mogucnosti...

A da, danas nam je 3 meseca... :-))

Bili smo u jednoj prodavnici, kod nekih kurda. Reko daj da iskoristim sansu dok sam u drzavi koja ima svega :) E, a nasih stvari kol'ko 'oces., puna prodavnica. Plazme, cedevite, jaffa keksa, prsute, tulumbi, smokija... Znaci haos. Uleteo u prodavnicu, pa ne znam da izadjem.  Kao burek u svemiru izgubljen, sto bi rekao jedan moj rodjak... Ipak sve ti to mnogo nedostaje kad nisi u svojoj drzavi. Mozda su mi vise gladne oci, nego sto se to meni jede...

Da, neko bi' rekao nostalgicar. Jbg... Sta da ti kazem... Krv nije voda :)

Malopre otvorih jednu od poslastica jucerasnjeg "shoppinga". Tulumbe i baklave... Brate, mnogo dobre... Ukusne, neverovatne...

I one su mi dale ideju fakticki za ovaj blog. Jer interesuje me vase misljenje ovoga sto vas pitam i sto delim moje stvari iz zivota sa Vama! Zelim sa nekim da podelim moje misli.

Znaci, tulumbe su mnoooogo slatke. Mislim da u 100 grama ima 180 grama secera. Kako, nemam pojma, al takav je filing. Sve mi se usta skupila dok sam jeo.

A onda kontam nesto. Sta bi ovi moji stranci rekli ovde da ih ponudim sa tim? Ovde, u modernom svetu, kad se samo prica o zdravoj hrani, salate, pica bez secera, teretana svaki dan po 3 sata (u to je uracunat i solarijum od pola sata), pocastiti ih sa secernom bombicom (to su one mini baklave, da se razumemo...)???

Mozda bi mislili da nisam normalan i pitali me kako to mogu da jedem. Mozda bi me i tuzili da pokusavam da ih otrujem. Mozda bih i zavrsio i u Hagu, posto sam iz Srbije.

Neka, pojescu ih ja sam... A i ok je, jer nikad nisam voleo da delim slatkise, al nisam sebican , inace ;)

Moj prvi blog :)

E ljudi ne mogu da vam objasnim koliko mi je drago zbog mog prvog blog-a. Par godina radim sa kompjuterima a ovo je moj prvi kontakt sa blog-om...

Iskreno, nikad nisam nesto ni voleo to pisanje, citanje, knjige... Uvek sam bio za praksu.  Al eto sto sam stariji (al jos sam mlad momak :-)) i sto je moj zivot mozda veoma neobican i cudan, osetio sam potrebu da napisem mozda knjigu jednog dana. Mozda ce ovo biti bestseller biografija :) Iskreno, to mi zvuci nekako dosadno jer ja nisam takav tip da sedim i piskaram... Kazem uvek sam bio za praksu... Al ko zna zasto je ovo dobro. Mozda nesto cuci u meni i dalje...

Al vidim , svi zivi imaju blog. Sportisti, politicari, novinari, naucnici... Pa rekoh, sto ne bi i ja...

Mislim, sto su oni bolji od mene?? :) 

Razlog zasto blog, je zato sto mogu da dobijem Vase komentare...

Mozda je ovo mojih pola sata - sat izgubljeno, a mozda se budemo lepo druzili... A i nekako je zanimljivije kad se sve to prokomentarise, jos pogotovu sa nekim zanimljivom komentarom.

Procitao sam jedan jako dobar blog, pre par meseci i to za par sati. I od tad ideja. Toliko mi je taj lik bio interesantan da sam ceo blog procitao od jednom... Valjao sam se od smeha celim putem. A covek pise o sasvim obicnim stvarima iz jednog normalnog zivota...

A ko sam ja?

Hm, jedan normalan momak koji zivi preko vec par godina.

I zelim da ostanem anoniman. Nek tako i ostane

Zasto? Zato sto necu da neko zna ko sam ja :-)  Kazem, nisam ja taj tip da sedim i da pisem...

Svi likovi koji se budu spomanjali u mom blog-u, nece imati prava svoja imena... Vi stvorite sliku sami o ovoj prici...

Kraj prvog bloga, i da, ne zaboravite da bacite neki komentar :)